20/06/09 / Коментар недеље:

Форум београдских гимназија упућује апел свим колегама-наставницима да спрече

преписивање на квалификационом испиту

Да се не понови Зелени венац! Тражићемо поништење неких квалификационих испита!

У понедељак и уторак надолазећа армија од 70 000 петнаестогодишњака – свршених основаца - сешће у школске клупе да покажу шта су научили, колико вреде, и коју средњу школу заслужују.

Телевизија и штампа воле тај догађај и обавезно доносе афирмативне извештаје о њему. То су наша деца, упис у средњу школу за њих и за родитеље је велика ствар, и сви се радујемо њиховом првом већем животном испиту.

Министарство просвете је од 2002. године унапредило технологију полагања квалификација, и тиме је за све основце обезбедило два најважнија услова: да сваки од њих има равноправну могућност да упише средњу школу коју жели, и коју заслужује. То је за сваку похвалу, под условом да деца не преписују!

Нажалост, појава преписивања из године у годину прети да потпуно обезвреди сваки напор: и Министарства, и већине родитеља, и ученика, и већине наставника. Довољно је да се присетимо да су се пре 11 година, у моменту највећег посрнућа, решени тестови дан пред пријемни испит продавали на Зеленом венцу - па да схватимо све могуће последице.

Форум београдских гимназија већ годинама скреће пажњу Министарству просвете и јавности на поновну појаву масовног преписивања на квалификационим испитима за средњу школу, и на могућност да се Зелени венац може поновити.

Међутим, појава преписивања се и даље шири. Министарство просвете углавном води рачуна о процедури и негира наша упозорења, сматрајући их неодговорним и тенденциозним, па чак и политички мотивисаним.

Уколико се заиста искрено и поштено боримо за бољу школу и за владавину знања, морамо кренути пре свега од себе, па морамо признати да и ми наставници сносимо велики део кривице за појаву преписивања.

Наставници су дужни да врше строгу контролу за време одржавања испита. Већина то и ради, али не сви. Док једни поштују систем вредности и тиме на себе навлаче одијум бабарога (интелектуални приступ), други себе представљају као добре виле, помажући ученицима у састављању одговора, и рушећи систем вредности, под изговором (антиинтелектуалним) «да помогну деци».

А у томе предњаче читаве поједине школе.  

Анализе које је сачинио Форум београдских гимназија током протекла два уписа довољно говоре. Ево неколико примера:

У неким срединама у Србији (Бујановац, Прешево, околина Врања) сви кандидати имају максималан број освојених поена на квалификационом испиту, и скоро сви су Вуковци. У тим местима, судећи по бодовима, расту наши генијалци. (Сви знамо да је ситуација управо обрнута).

Када би сви ученици из Прешева хтели да конкуришу у Трећу београдску гимназију – сви би били примљени, а ни један основац из Београда у том случају не би то успео.

У десетак школа у Београду постоји изразита несразмера између бодова ученика на основу успеха у  шестом, седмом и осмом разреду, са једне стране, и бодова освојених на квалификационом испиту, са друге стране. Намећу се два могућа закључка: да су се ученици тих неколико школа припремили за испит боље од свих других у Србији, или да су масовно преписивали! 

Теоријски је јасно да баш они нису могли тако добро да науче пропуштено, а извештаји са терена говоре о масовном преписивању, и то баш у тим школама.

Како? Тако што им то омогућавају сами њихови наставници који дежурају на испиту. Руковођени неморалном и себичном побудом помагања својим дојучерашњим ученицима, они руше цео образовни систем! Показују им решења, пишу по табли, читају им решења из збирке!

Сада, док трају квалификације, није тренутак, али уколико се у тим школама ова појава испољи и овога пута, Форум београдских гимназија ће објавити списак тих школа и тражити да се квалификациони испити у тим школама пониште!

Форум београдских гимназија зато упућује апел свим колегама-наставницима основних и средњих школа који ће дежурати на квалификационим испитима, да овог пута не дозволе преписивање и даље урушавање система знања.

Године 2015. у Србији би требало да се уведе екстерна средњошколска матура која би требало да омогући директну проходност на факултет. Постављамо питање: како ћемо то извести ако сада не умемо да решимо «малу матуру»?  

Шеста гимназија: ...а све је почело од обичне оловке!

Навршава се две године од када је Шеста београдска гимназија доспела у жижу јавности. Дугачка листа случајева (незаконито преправљање оцена, дугогодишњи незаконити, ништави и по школу штетни уговори, фарса око професора Јоце Убице, инструментализација ученика и Савета родитеља) последњих месеци је допуњена налазима буџетске и пореске инспекције од којих „боли глава“.

Ево како изгледа стварно стање у коме се школа сада налази. Школа тренутно дугује на име неплаћеног пореза за 2006. и 2007. годину 2,6 милиона динара, и за неколико дана ће рачун школе бити блокиран. Запослени вероватно неће добити једну плату. Дуговања за порез настала су јер су средства од издавања школског простора негде потрошена, без плаћања ПДВ-а. Школа је та средства била дужна да уплати држави јер је држава власник школског простора. Уместо тога, школа је та средства потрошила, и то без плаћања пореза! Али, ово је тек почетак. Утврђено је да је школа издавала простор по смешно ниским ценама, што наводи на основану сумњу евентуалне злоупотребе и одговорности од стране бившег директора школе Владимира Кнежевића и још неких запослених, о чему сведочи и два преткривична поступка који су покренути.

Међутим, догађаји који следе најављују катастрофалну ситуацију: следи финансијски инспекцијски преглед рада школе за период 2001 – 2006. и 2008 – 2009, тако да ће се финансијки прекршаји мултипликовати. Јер, школа све време не жели да поступи по налогу буџетске инспекције - да раскине штетне и незаконите уговоре, и они се и данас реализују. Клијенти, који и даље користе простор, престали су да плаћају, али финансијску инспекцију то се неће тицати – она ће то протумачити као недомаћинско и незаконито пословање школе, па ће је обавезати да плати држави онолико колико је требало да наплати по тржишној вредности, са каматом.

Где нема знања и струке, влада незнање. Тако данас у Шестој влада теорија завере. Школом манипулишу и са запосленима се играју бивши директор Владимир Кнежевић (из сенке), садашњи в.д. директора, помоћник директора, педагог школе, председник Школског одбора, и још неколико запослених, и они упорно убеђују колектив школе да су све приче о новцу и уговорима измишљене, пренаглашене и недобронамерне. Тако: „не дамо ми нашег Владимира Кнежевића да буде смењен па пишемо петицију Министарству просвете“, „СО Звездара је непријатељ школе која хоће њоме да влада и њој се треба одупрети“, „Форум београдских гимназија се неће смирити док не доведе свог човека за директора школе“, „шта та пореска инспекција хоће, даће нама паре Министарство па ће све бити у реду“, „финансијска инспекција је направила нестручно решење“, „наћи ћемо ми експертски тим адвоката који ће нас заступати“, „и друге школе издају простор па ником ништа“, „писали смо Ђиласу“, и т.д.

У таквој атмосфери је нормално да се осамнаест чланова ФБГ, који на све изложено две године указују са најпоштенијим намерама, оптужују да су реметилачки фактор у школи, нормално је да председник Школског одбора намерно неће да сазове састанак како би Школски одбор упознао са стварном финансијском ситуацијом, да в.д. директора на Наставничком већу уверава запослене да ће успети „да нађе паре“, уместо да се школа припрема на најгоре.

Доста је било. Осамнаест чланова ФБГ Шесте спремно је на најгоре.

То „најгоре“ има две варијанте:

а) да се школа затвори

б) да се поново уведе ванредна управа, али овог пута са директором и 9 чланова Школског одбора са стране.

А све је почело пре две године када је откривено да се у Шестој гимназији завршне оцене уносе у дневник обичном оловком, и у таквој форми долазе на Одељенско веће! Ко познаје посао у просвети и ради га стручно, савесно и по закону, разумеће.

Штрајк јесте привремено окончан, Град Београд је преузео обавезу да јубиларне награде исплати до 19. јуна, али ствари ни приближно не стоје како би требало.У ФБГ преовладава мишљење да  Град Београд скоро сигурно неће испунити своју обавезу (колико год градоначелник Београда, који је потрошио наше паре, рачунао на своју задату реч - коју нисмо ни тражили и која за професоре београдских гимназија не вреди ни пишљивa боба). Постоји и невероватно мала могућност да дође до исплата, али у износу који измисли Градоначелник (лево), а не по закону (као и у случају јубиларних награда за 2005). Због тога ФБГ већ припрема списак свих потражиоца јубиларних награда, и они су већ предали своје захтеве својим директорима.
Пошто директори неће позитивно одговорити јер се плаше овог господина,
потражиоци ће се у року од 8 дана обратити својим школским одборима, који ће их такође одбити! (Како то ФБГ унапред зна шта ће се десити?). Иза тог

Нетачно је да су синдикати ФБГ и ФССШБ пристали да се исплате награда одложе, а због ове изречене јавне неистине од стране градског секретара за образовање тражићемо пријем код градоначелника Београда.

  Штрајк београдских гимназија и средњих школа завршио се тако што су синдикати прихватили Тодићеву понуду да се јубиларне награде исплате до краја наставне године, тј. до 19. јуна. Међутим, Тодић је, вероватно у договору са градским стручњацима за политички маркетинг, на сасвим другачији, супротан и недопустив начин представио овај споразум између градских власти и штрајкача. По његовој званичној изјави, „синдикати су се сложили да се, уколико не буде било ребаланса градског буџета, исплаћивање јубиларних награда одложи“ .

  Нетачно је да су синдикати ФБГ и ФССШБ пристали да се исплате награда одложе, а за ову неистину тражићемо пријем код градоначелника Београда.

  Оваква изјава градског секретара нанеће велике штете образовању. И до сада је било штрајкова, прекида штрајкова и договора са просветном влашћу, али није нам у сећању да је неки званични представник власти јавно обмануо јавност тврдећи управо оно на шта ми никада не бисмо пристали, па према томе не бисмо ни прекинули штрајк.

  Очигледно је да су Тодићеве намере искључиво политичке и да би се он тако понашао и да је случајно градски секретар за неку другу делатност, а не за образовање. У овом штрајку наше солидарности са професорима којима је ускраћен новац који им по закону припада, а за шта је он директно крив јер је ненаменски потрошио средства, Тодић види само напад на њега самог, а нигде не види образовање нити своју улогу у образовању.

  Политичка каријера је свакако допустива сваком амбициозном појединцу па и Тодићу, али поставља се питање мере, јер образовање је ваљда прече од Тодићеве политичке каријере. Два мандата градског секретара за образовање и две политичке странке које је променио да би исте мандате добио и сачувао нису никаква гаранција да ће образовању бити боље, напротив. Ипак ваљда нешто зависи и од способности, моралности, стручности и радног искуства. Пошто је градски секретар очигледно у минусу са наведеним образовним компетенцијама а у плусу са политичким, он је наш штрајк доживео као опасност по себе а не као јавну прозивку да ради свој посао по закону, тако да се он поставио у складу са својим компетенцијама, другачије једноставно не уме.

  Проблем је само у томе што извртање истине, иначе у нас одомаћено и легитимно политичко средство, није дозвољено у образовању. Београд би ипак морао да поведе више рачуна ко му води образовање, и то ће управо бити смисао предстојећег састанка са градоначелником Београда.

Стање у образовању: Да се крене одоздо (1. део)